Bilo je mnogo pokušaja da se stvori digitalna valuta tokom tehnološkog buma 90-ih, sa sistemima kao što su Flooz, Beenz i DigiKeš koji se pojavljuju na tržištu, ali neizbežno ne uspevaju. Bilo je mnogo različitih razloga za njihove propuste, kao što su prevara, finansijski problemi i čak sukobi između zaposlenih u kompanijama i njihovih šefova.
Značajno, svi ovi sistemi su koristili Trusted Third Party (posrednik od poverenja)pristup, što znači da su kompanije iza njih verifikovale i omogućile transakcije. Zbog neuspeha ovih kompanija, stvaranje digitalnog sistema gotovog novca je dugo vremena smatrano izgubljenim slučajem.
Zatim, početkom 2009, anonimni programer ili grupa programera pod pseudonimom Satoši Nakamoto predstavio je bitkoin. Satoši je to opisao kao "peer-to-peer elektronski keš sistem". Potpuno je decentralizovan, što znači da nema uključenih servera i nema centralnog kontrolnog autoriteta. Koncept blisko podseća na peer-to-peer (bez posrednika) mreže za deljenje datoteka.
Jedan od najvažnijih problema koji mreža za plaćanje mora rešiti je dvostruko trošenje (double spending). To je manipulatorska tehnika dvostruke potrošnje iste količine. Tradicionalno rešenje je bila pouzdana treća strana - centralni server - koji je vodio evidencije o balansima i transakcijama. Međutim, ovaj metod podrazumeva nadležnost nad vašim sredstvima i svim vašim ličnim podacima.
Značajno, svi ovi sistemi su koristili Trusted Third Party (posrednik od poverenja)pristup, što znači da su kompanije iza njih verifikovale i omogućile transakcije. Zbog neuspeha ovih kompanija, stvaranje digitalnog sistema gotovog novca je dugo vremena smatrano izgubljenim slučajem.
Zatim, početkom 2009, anonimni programer ili grupa programera pod pseudonimom Satoši Nakamoto predstavio je bitkoin. Satoši je to opisao kao "peer-to-peer elektronski keš sistem". Potpuno je decentralizovan, što znači da nema uključenih servera i nema centralnog kontrolnog autoriteta. Koncept blisko podseća na peer-to-peer (bez posrednika) mreže za deljenje datoteka.
Jedan od najvažnijih problema koji mreža za plaćanje mora rešiti je dvostruko trošenje (double spending). To je manipulatorska tehnika dvostruke potrošnje iste količine. Tradicionalno rešenje je bila pouzdana treća strana - centralni server - koji je vodio evidencije o balansima i transakcijama. Međutim, ovaj metod podrazumeva nadležnost nad vašim sredstvima i svim vašim ličnim podacima.
No comments:
Post a Comment