Majnovanje kriptovaluta

Kriptovalute su tako nazvane jer jekonsenzus mehanizam osiguran snažnom kriptografijom. Ovo, zajedno sa navedenim faktorima, čini treće strane i „blanko poverenje“ kao koncept, potpuno neujednačene.

*Prva kriptovaluta
Bitkoin, koji je kreiran 2009. je prva decentralizovana kriptovaluta.

Od tada, veliki broj kriptovaluta je stvoren. Bitkoin i njegovi derivati (Altkoini) koriste decentralizovanu kontrolu nasuprot centralizovanom elektronskom novcu centralno bankarskog sistema. Decentralizovana kontrola koristi bitkoinovu blokčejn tehnologiju kako bi jedinstvenu bazu podataka svih transakcija prevela u razdeljenu, decentralizovanu glavnu knjigu.

U decentralizovanoj mreži kao bitkoin, svaki učesnik mora da radi ovaj posao. Ovo se obavlja preko blokčeina–javnog registra svake transakcije koja se ikada dogodila unutar mreže, dostupnog svima. Prema tome, svi u mreži mogu da vide bilans svakog računa.

Svaka transakcija je datoteka koja se sastoji od javnih ključeva pošiljaoca i primaoca (adrese novčanika) i količine prenesenih novčića. Transakciju takođe mora potpisati pošiljalac sa svojim privatnim ključem. Sve ovo je samo osnovna kriptografija. Na kraju, transakcija se emituje u mreži, ali prvo treba da se potvrdi.

U okviru kriptovalutne mreže, samo rudari mogu potvrditi transakcije rešavajući kriptografsku slagalicu. Oni preuzimaju transakcije, označavaju ih legitimnim i šire preko mreže. Nakon toga, svaki nodih dodaje u svoju bazu podataka. Kada se transakcija verifikuje postaje nepopravljiva i nepovratna, a rudar dobija nagradu, plus naknade za transakciju.

U osnovi, bilo koja kriptovalutna mreža zasniva se na apsolutnom konsenzusu svih učesnika u pogledu legitimiteta bilansa i transakcija. Ako se nodovi ne slažu na jednom bilansu, sistem bi se u osnovi raspao. Međutim, postoji puno pravila unapred izgrađenih i programiranih u mreži koja sprečava da se ovo dogodi.

Grafičke kartice vrše matematičke kalkulacije